čudan
Serbocroat[modifica]
- Pronúncia: /'t͡ʃudan/
- Etimologia: De čudo.
Adjectiu[modifica]
čudan (femení čudna, neutre čudno)
- estrany
- Nalazimo se u čudnom baru. ― Som a un bar estrany.
- Vaš prijatelj je čudan, izgleda da ne zna kako da se ponaša u društvu. ― El vostre amic és estrany, és com si no sabés comportar-se degudament en públic.
- Nisam ni stigao da istražim ovu čudnu situaciju. ― Ni tan sols vaig poder investigar aqueixa estranya situació.
Declinació[modifica]
| singular | masculí | femení | neutre |
|---|---|---|---|
| nominatiu | čudan | čudna | čudno |
| vocatiu | čudan | čudna | čudno |
| acusatiu | čudnog(a) | čudnu | čudno |
| genitiu | čudnog(a) | čudne | čudnog(a) |
| datiu | čudnom(e/u) | čudnoj | čudnom(e/u) |
| locatiu | čudnom(e/u) | čudnoj | čudnom(e/u) |
| instrumental | čudnim | čudnom | čudnim |
| plural | masculí | femení | neutre |
| nominatiu | čudni | čudne | čudna |
| vocatiu | čudni | čudne | čudna |
| acusatiu | čudne | čudne | čudna |
| genitiu | čudnih | čudnih | čudnih |
| datiu | čudnim(a) | čudnim(a) | čudnim(a) |
| locatiu | čudnim(a) | čudnim(a) | čudnim(a) |
| instrumental | čudnim(a) | čudnim(a) | čudnim(a) |