istina
Serbocroat[modifica]
- Pronúncia: /'istina/
- Etimologia: Del protoeslau *jьstina
Nom[modifica]
istina f.
- veritat
- Da li se kunete da ćete govoriti istinu na ovom suđenju?
- Jureu dir la veritat en aquest judici?
- U istini naći ćeš svoj put.
- En la veritat trobaràs el teu camí.
Declinació[modifica]
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominatiu | istina | istine |
| vocatiu | istino | istine |
| acusatiu | istinu | istine |
| genitiu | istine | istin |
| datiu | istini | istinama |
| locatiu | istini | istinama |
| instrumental | istinom | istinama |